Drugi o nama

Radnici Centra za socijalni rad Sarajevo

"Nema riječi sa kojima se može izraziti divljenje i uputiti čestitke za uspjehe u radu i brizi o djeci i omladini sa kojima živite i za koje radite. Očaravajući su osmjesi djece, male i velike, koje smo vidjeli. Čovjek sve dok ne vidi sva ta vedra i nasmejana lica ne može da vjeruje da to postoji.  Želimo vam puno uspjeha u daljem radu i hvala vam za srecu djece."
Veternik, juni 1984. godine

Fedor Mesaroš, novinar (Mađarska)

"Posmatram nemo sa setom u duši tu decu i to čudesno ostrvo ljudske "sreće" i mira. Danas mi ovaj prostor liči na usnuli splav na kome pouzdano plove njihovi, čas tužni, čas veseli, ali zapravo oteti životi. Odlazim plemenitiji, siguran da ću se vratiti ponekad po taj nenadmašni podsticaj na dobrotu."
Veternik, 12. maj 1993. godine

Dragoš Kalajic, slikar, geopolitičar, publicista

"Pored nebrojenih beseda u mnogim prilikama danas sam posebno ushićen jer se nalazim u Domu koji pruža utočište nedužnim bićima, na način da im se vraca ljudsko dostojanstvo i časno zadovoljavaju životne potrebe. Iznenađen sam i stoga što je sve ovde obasjano lepotom i šarmom. Tako uređen, čist i topao ambijent teško je zateći i tamo gde vlada blagostanje. Ovo je mesto kome je udahnuta duša. Preplavljen sam utiskom. Imponovaće mi da ponovo dođem. Uz mnogo poštovanja vašem trudu, pričaću o vama."
Veternik, 22. novembar 1996. godine

Prof. dr Aleksandar Ćordić-Defektološki fakultet, Beograd

"Posle dužeg vremena ponovo sam u vašoj sredini zajedno sa studentima. Razlika je tolika da mi je trebao vodič. Mnogo novih objekata i mnogo novih sadržaja. Oplemenjen ambijent koji miluje dušu. Posebno bih istakao bogatstvo oblika rada koje doprinosi da se vodi računa o individualnim razlikama, pružajući svakoj osobi (deci, omladini i odraslima) da se razvijaju i budu srećni u skladu sa željama i mogućnostima koje poseduju. Pojačana zdravstvena zaštita opremom i kadrovima obezbeđuje visok stepen preventive, a izolacija se koristi samo u izuzetnim prilikama. Individualnost u radu obezbeđuje da se podstiče razvoj korisnika. Razvoj Ustanove obezbeđuje srećniju budućnost korinicima. Čestitamo!"
Veternik, 20. maj 1998. godine  

Mr Dušanka Lukic Havelka, pomoćnik ministra za rad, boračka i socijalna pitanja
  
"Osobe koje prvi put dolaze u ovu Ustanovu imaju obično tužan, skoro sažaljiv stav, prema njenom postojanju. Svoju predstavu menjaju već od ulaznih vrata, gde nailaze na uredno obučenu decu, lepu poslovnu zgradu čiji ulaz je i recepcija i galerija slika, ispred fontana u svom plavetnilu, malo dalje po strani - bazen, niz stambenih objekata, u kojima se kao u mednom saću krece, živi, raduje, radi. Pored direktora, raznovrsni tim saradnika planira, prati, usmerava, razmišlja, predlaže i brine o žiteljima Doma. Zbog toga ovaj Dom predstavlja ponos socijalne zaštite u Republici. U Veterniku sve raste. Sve je lepše nego juče i za sve se planira da sutra bude još bolje. Ovo je kuća dobrote, maštanja i nade. Čestitamo!"
Veternik, 23. juli 1998. godine

Umetnica Madam Piano

"Kada sam pre 9 godina prvi put kročila u Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, shvatila sam da se nalazim na potpuno posebnom mestu u ovoj zemlji, mestu koje me je ponajviše naučilo o pravoj, čistoj ljubavi, koja naprosto isijava iz tih divnih bića, koja su, i pored svojih najtežih sudbina, u stanju da sve nas nauče o zahvalnosti prema samom životu i ljubavi kojom vas obasipaju na svakom koraku. Posećujući ovaj Dom veoma često, shvatila sam da nisu hendikepirana ta deca, već mi ‘’normalni ljudi’’ koji smo u jurnjavi kroz život za nekim potpuno trivijalnim vrednostima umnogome izgubili najvažniju ljudsku osobinu – umeće ljubavi i njenog davanja životu i bližnjima. Zadivljeno sam posmatrala sa koliko ljubavi stručni radnici i osoblje Doma odgajaju oko šest stotina dece sa posebnim potrebama, ulivajući im odvažnost i hrabrost da se, i pored svojih teških sudbina, raduju životu i ispolje svoju individualnost kroz razne zanate ali i umetnička ostvarenja. Tako sam nebrojeno puta prisustvovala sjajnim pesničkim i likovnim večerima koje su u ovom Domu "ranjenih ptica" okupljale naše najeminentnije pesnike, slikare, muzičare, pisce, medu kojima su se kao veliki prijatelji ove dece i ovog Doma iskazali pokojni Duško Trifunović, Mošo Odalović, Pero Zubac, dr Vladimir Jokanović i mnogi drugi. Upravo u ovakvom okruženju ponikla su stvaralaštva mnogobrojne dece iskazana u tkanju, vezu, pletenju, muzici, recitovanju, plesu kao i pesničko stvaralaštvo Ištvana Pište Mesaroša koji je imao uzore i svestranu podršku ovih naših velikih majstora rime."
Veternik, maj 1998. godine

Profesor filozofije Aleksandar Bećin

"Izražavam svoje duboko uverenje da je dobro i loše u jednoj ustanovi, mada zavisi nesumnjivo od raznih objektivnih okolnosti, posledica u krajnjoj liniji motivacije i sposobnosti osoblja, prvenstveno rukovodioca ustanove."
Veternik, 28. septembar 1999. godine

Predstavnici Zavoda za školovanje i profesionalnu rehabilitaciju djece i omladine Podgorica

"Mislim da nema riječi koje bi mogli da vam uputimo za sve ono što  smo imali da vidimo u vašoj ustanovi. Sve ovo mogu da urade samo veliki ljudi i humanisti koji ne žale i ne štede sebe da pomognu ovoj populaciji, ovoj dragoj djeci i omladini kada im je pomoć najpotrebnija..."
Veternik, septembar 2002. godine

Numanović Hamdija, pomoćnik ministra u Ministarstvu obnove, razvoja i povratka u vladi Tuzlanskog kantona

"Boraveći u ovom vašem centru uvideo sam kako može da funkcioniše jedan sistem bez obzira na oskudne resurse. Stekao sam utisak da su ovi ljudi više nego humani i da svi oni koji nisu posjetili ovaj centar ostaju uskraćeni za spoznaju nečeg višeg od humanosti. Želim ovim ljudima puno zdravlja i uspjeha u budućem radu i ostvarienje svih želja. Hvala vam za sve ono što činite za svoje šticenike."
Veternik, septembar 2003. godine

Vanja Grbić,  odbojkaš

"Deca su najveće blago. Prijatelji takoder. Vi ćete u meni uvek imati prijatelja. Bila mi je čast biti sa vama. Zato ću uvek kad mogu navratiti da vas posetim."
Veternik, juli 2005. godine